Litijum-polimer baterije: fleksibilnost oblika i ekstremna gustina energije

Litijum-polimer baterije (Li-Po, često pogrešno nazvane Li-Poly) predstavljaju ključnu tehnološku inovaciju u domenu skladištenja električne energije, koja je u značajnoj meri redefinisala dizajn i funkcionalnost modernih elektronskih uređaja. Razvijene iz osnove litijum-jonske (Li-ion) tehnologije, Li-Po ćelije su se etablirale kao preferirani izvor napajanja za aplikacije koje zahtevaju visoku gustinu energije, izuzetnu fleksibilnost oblika i sposobnost isporuke velikih struja pražnjenja. Njihova sposobnost da se prilagode gotovo svakom dostupnom prostoru omogućila je stvaranje ultra-tankih pametnih telefona, laganih laptopova, kompaktnih nosivih uređaja i agilnih dronova, transformišući način na koji se interakcija sa tehnologijom odvija.

Centralna razlika, koja Li-Po baterije izdvaja od njihovih Li-ion prethodnika, leži u upotrebi polimernog elektrolita. Umesto tečnog elektrolita koji zahteva robusno metalno kućište, Li-Po baterije koriste gel-polimerni elektrolit, inkapsuliran unutar fleksibilnog laminiranog pakovanja poznatog kao "pouch cell" (ćelija u vrećici). Ova fundamentalna modifikacija nije samo estetske prirode, već donosi značajne prednosti u pogledu gustine energije, bezbednosti i inženjerskih mogućnosti dizajna. Međutim, sa ovim prednostima dolaze i specifični izazovi u pogledu upravljanja, cene i dugoročne stabilnosti, koji zahtevaju pažljivo razumevanje i primenu.

Ovaj članak duboko će zaroniti u elektrohemijske principe, istorijski razvoj, tehničke karakteristike, primene i bezbednosne aspekte litijum-polimer baterija. Cilj je pružiti sveobuhvatan uvid u ovu esencijalnu tehnologiju, razjašnjavajući njenu ulogu u modernom svetu i buduće pravce razvoja.

Evolucija Litijum-jonske Tehnologije: Od Tečnosti do Polimera

Razumevanje litijum-polimer baterija počinje razumevanjem šireg konteksta litijum-jonske hemije iz koje su proizašle. Litijumske baterije, u najširem smislu, predstavljaju vrhunac tehnologije za skladištenje energije, nudeći najveću energetsku gustinu u poređenju sa drugim reverzibilnim elektrohemijskim sistemima.

Koreni Litijum-jonskih Ćelija

Istorija litijum-jonskih baterija obeležena je radom pionira poput M. Stanleyja Whittinghama koji je 1970-ih istraživao interkalaciju litijuma u titanijum-disulfid. Ključni proboj ostvario je John B. Goodenough početkom 1980-ih, identifikujući litijum-kobalt-oksid (LiCoO₂) kao pogodan katodni materijal. Akiru Yoshinu je 1985. godine stvorio prvu komercijalno održivu litijum-jonsku bateriju koristeći grafitnu anodu i LiCoO₂ katodu, uz tečni elektrolit. Njegov rad, zajedno sa istraživanjem Whittinghama i Goodenougha, nagrađen je Nobelovom nagradom za hemiju 2019. godine ^[1].

Standardna litijum-jonska ćelija sastoji se od četiri ključne komponente:

• Anoda: Obično grafit, koji skladišti litijumove jone kada se baterija puni.
• Katoda: Sastoji se od metalnog oksida (npr. LiCoO₂, LiMn₂O₄, LiFePO₄ ili NMC kombinacije), koji oslobađa litijumove jone tokom pražnjenja.
• Elektrolit: Tečni organski rastvarač (npr. etilen karbonat i dietil karbonat) koji sadrži litijumove soli (npr. LiPF₆) i služi kao medijum za transport litijumovih jona između anoda i katoda.
• Separator: Tanka, porozna membrana (obično polipropilen ili polietilen) koja sprečava fizički kontakt između anoda i katoda, istovremeno omogućavajući prolaz litijumovih jona.

Tečni elektrolit, iako efikasan u transportu jona, nosi sa sobom inherentne bezbednosne rizike. On je zapaljiv i može iscuriti, što zahteva robusno, hermetički zatvoreno metalno kućište. Ovo ograničava fleksibilnost oblika i dodaje masu i volumen bateriji.

Prelazak na Polimere: Ciljevi i Izazovi

Potraga za sigurnijim, fleksibilnijim i gušćim energetskim rešenjima dovela je do istraživanja čvrstih elektrolita. Ideja je bila eliminisati tečni, zapaljivi elektrolit i zameniti ga čvrstim polimerom koji bi istovremeno služio kao separator i provodnik jona. Rani pokušaji sa čvrstim polimernim elektrolitima (SPEs - Solid Polymer Electrolytes), koji su se sastojali od polimernih matrica kao što je polietilen oksid (PEO) sa dispergovanim litijumovim solima, suočavali su se sa značajnim izazovima. Glavni problem je bila niska jonska provodljivost na sobnoj temperaturi, što je zahtevalo rad na povišenim temperaturama (oko 60-80°C) za efikasan rad. Ovo je ograničavalo njihovu primenu u potrošačkoj elektronici.

Razvoj je stoga krenuo ka hibridnom pristupu: gel-polimernim elektrolitima. Umesto potpuno čvrstog polimera, gel-polimerni elektroliti koriste polimernu matricu natopljenu tečnim organskim elektrolitom. Ova kombinacija zadržava strukturalnu stabilnost polimera, ali postiže jonsku provodljivost uporedivu sa tečnim elektrolitima na sobnoj temperaturi. Tako su rođene litijum-polimer (Li-Po) baterije u formi kakvu poznajemo danas. One u suštini dele istu hemiju elektroda kao i Li-ion, ali se razlikuju u prirodi elektrolita i pakovanja.

Hemija i Struktura Litijum-polimer Baterija

Srž inovacije Li-Po tehnologije leži u jedinstvenoj interakciji polimerne matrice i tečnog elektrolita, koja omogućava izvanrednu kombinaciju performansi i dizajnerske slobode.

Ključna Uloga Gel-Elektrolita

Gel-elektrolit je srce Li-Po baterije. On se sastoji od polimerne matrice, koja obezbeđuje mehaničku stabilnost, i tečnog elektrolita, koji se apsorbuje unutar te matrice. Ova struktura formira gelastu supstancu koja je ne-tečna, ali koja omogućava efikasan transport litijumovih jona.

Tipične polimerne matrice uključuju:

• Poli(viniliden fluorid) (PVDF): Često se koristi zbog svoje hemijske stabilnosti i sposobnosti da apsorbuje velike količine tečnog elektrolita.
• Polietilen oksid (PEO): Manje zastupljen u komercijalnim Li-Po baterijama zbog potrebe za povišenim temperaturama, ali ključan u istraživanju čvrstih polimernih elektrolita.
• Kopolimeri na bazi polietilena (PE) i polipropilena (PP): Koriste se i kao separator i kao osnova za gel.
• Poli(metil metakrilat) (PMMA): Takođe poznat po svojoj sposobnosti formiranja gelova.

Tečni elektrolit unutar gela je sličan onom u standardnim Li-ion baterijama, obično mešavina organskih rastvarača (npr. etilen karbonat, dietil karbonat) sa rastvorenim litijumovim solima (npr. litijum heksafluorofosfat – LiPF₆, litijum tetrafluoroborat – LiBF₄, ili litijum perhlorat – LiClO₄). LiPF₆ je najčešće korišćen zbog svoje visoke jonske provodljivosti i formiranja stabilnog interfejsa čvrstog elektrolita (SEI - Solid Electrolyte Interphase) na grafitnoj anodi.

Prednosti gel-elektrolita:

• Strukturalna stabilnost: Smanjuje rizik od curenja i omogućava fleksibilno pakovanje.
• Poboljšana sigurnost: Manje zapaljiv u poređenju sa potpuno tečnim elektrolitom, iako i dalje sadrži zapaljive komponente.
• Dizajnerska fleksibilnost: Uklanjanje potrebe za krutim kućištem otvara vrata inovativnim formama.
• Dobra jonska provodljivost: Omogućava visoke struje pražnjenja.

Anoda i Katoda u Li-Po Sistemima

Hemija elektroda u Li-Po baterijama je u velikoj meri identična onoj kod Li-ion baterija, s obzirom na to da se oba tipa oslanjaju na interkalaciju litijumovih jona.

• Anoda: Gotovo uvek se koristi grafit zbog njegove stabilnosti, relativno niske cene i sposobnosti da efikasno interkalira i deinterkalira litijumove jone. Potencijalno se istražuju i silicijum-bazne anode za buduće Li-Po ćelije, koje obećavaju znatno veću gustinu energije, iako se suočavaju sa izazovima poput velikih promena zapremine tokom ciklusa.
• Katoda: Izbor katodnog materijala direktno utiče na energetske karakteristike, vek trajanja i bezbednost baterije. Najčešći katodni materijali uključuju:
• Litijum-kobalt-oksid (LiCoO₂ - LCO): Visoka gustina energije, ali niži vek trajanja i viša cena, sa izraženijim bezbednosnim rizicima. Često se koristi u pametnim telefonima.
• Litijum-mangan-oksid (LiMn₂O₄ - LMO): Bolja bezbednost i niža cena, ali manja gustina energije.
• Litijum-nikl-mangan-kobalt-oksid (LiNiMnCoO₂ - NMC): Balansira gustinu energije, snagu, vek trajanja i bezbednost. Vrlo popularan u širokom spektru aplikacija, uključujući električna vozila.
• Litijum-gvožđe-fosfat (LiFePO₄ - LFP): Izuzetna bezbednost, dug vek trajanja i visoka stabilnost, ali niža gustina energije i niži nominalni napon (3.2V po ćeliji). Manje se koristi u potrošačkoj elektronici gde je prioritet velika gustina energije.
• Separator: U Li-Po ćelijama, separator je takođe polimerni, često integrisan u strukturu gela ili je tanak film koji efikasno sprečava direktan kontakt elektroda.

Osnovni Elektrohemijski Principi

Rad Li-Po baterije zasniva se na reverzibilnoj interkalaciji litijumovih jona.

• Punjenje: Litijumovi joni se izvlače iz katode i putuju kroz gel-elektrolit do anode, gde se interkaliraju u grafitnu strukturu. Elektroni teku spoljnim kolom od katode do anode.
• Pražnjenje: Proces je obrnut. Litijumovi joni se deinterkaliraju iz anode i putuju nazad do katode, dok elektroni teku spoljnim kolom od anode do katode, napajajući uređaj.

Nominalni napon Li-Po ćelije obično iznosi 3.7V (za LCO i NMC hemije), sa potpuno napunjenim naponom od 4.2V i minimalnim preporučenim naponom pražnjenja od 3.0V po ćeliji. Postoje i visokonaponske Li-Po ćelije (često nazvane LiHV) koje se pune do 4.35V ili čak 4.4V po ćeliji, nudeći nešto veću gustinu energije.

Karakteristike i Performanse Li-Po Baterija

Li-Po baterije se ističu po svojim specifičnim karakteristikama koje ih čine idealnim za određene aplikacije, ali istovremeno predstavljaju ograničenja za druge.

Gustina Energije i Snage

Jedna od najvažnijih prednosti Li-Po baterija je njihova visoka gustina energije (Wh/kg ili Wh/L). Zbog nedostatka robusnog metalnog kućišta i efikasnijeg iskorišćenja prostora, Li-Po ćelije u "pouch" pakovanju mogu ostvariti nešto veću zapreminsku gustinu energije (Wh/L) u poređenju sa tradicionalnim cilindričnim Li-ion ćelijama iste hemije. Tipična gustina energije za Li-Po baterije kreće se od 150-270 Wh/kg, i 300-600 Wh/L, zavisno od hemije katode i dizajna pakovanja.

Gustina snage (W/kg) je takođe izuzetno visoka kod Li-Po baterija, naročito kod varijanti dizajniranih za visoke stope pražnjenja. Ova sposobnost isporuke velikih struja (poznata kao C-rejting) čini ih nezaobilaznim u dronovima, RC vozilima i drugim uređajima koji zahtevaju brzu i snažnu isporuku energije. C-rejting od 20C ili čak 50C (što znači da baterija može bezbedno isporučiti struju 20 ili 50 puta veću od svog nominalnog kapaciteta) nije neuobičajen za ove aplikacije.

Fleksibilnost Oblika i Dizajn

Mogućnost oblikovanja je verovatno najvidljivija prednost Li-Po baterija. Pouch cell format, sa svojim fleksibilnim, laminiranim kućištem od aluminijumskog polimernog filma, omogućava proizvođačima da dizajniraju baterije gotovo bilo kog oblika i debljine. Ovo je revolucionarno uticalo na industrijski dizajn potrošačke elektronike:

• Ultra-tanki uređaji: Pametni telefoni i laptopovi mogu biti tanji jer se baterija može oblikovati tako da popuni dostupni prostor, bez obzira na nepravilnosti.
• Nosivi uređaji: Pametni satovi, fitnes trackeri i medicinski implanti profitiraju od mogućnosti kreiranja malih, prilagođenih baterija.
• Optimizacija prostora: Inženjeri mogu maksimalno iskoristiti unutrašnji prostor uređaja, što dovodi do manjih dimenzija ili integracije dodatnih funkcija.

Ciklus Trajanja i Održavanje

Vek trajanja Li-Po baterije meri se brojem ciklusa punjenja i pražnjenja pre nego što njen kapacitet značajno opadne (obično na 80% originalnog kapaciteta). Tipičan vek trajanja Li-Po baterija je između 300 i 500 ciklusa, iako to u velikoj meri zavisi od načina upotrebe i održavanja.

Faktori koji utiču na vek trajanja uključuju:

• Dubina pražnjenja (DoD): Potpuno pražnjenje (do 0% kapaciteta) značajno skraćuje vek trajanja. Plitko pražnjenje produžava vek.
• Temperatura: Visoke temperature tokom punjenja i pražnjenja ubrzavaju degradaciju. Hlađenje je ključno za aplikacije sa visokim C-rejtingom.
• Brzina punjenja/pražnjenja: Visoke stope degradiraju ćeliju brže.
• Napon punjenja: Punjenje do 4.2V umesto 4.35V može produžiti vek, nauštrb nešto manjeg kapaciteta.
• Skladištenje: Skladištenje na naponu od 3.8V-3.85V po ćeliji i na umerenim temperaturama je optimalno za dugoročno čuvanje.

U sledećoj tabeli, porede se ključne karakteristike litijum-jonskih i litijum-polimernih baterija, kako bi se istakle njihove razlike i specifičnosti.

Samopražnjenje i Efikasnost

Li-Po baterije imaju relativno nisku stopu samopražnjenja, sličnu litijum-jonskim ćelijama, obično oko 2-3% mesečno na sobnoj temperaturi. To ih čini pogodnim za uređaje koji se ne koriste svakodnevno, mada je preporučljivo čuvati ih na optimalnom skladišnom naponu za duže periode neaktivnosti.

Kvalitetna efikasnost (Coulombic efficiency) je takođe veoma visoka, tipično iznad 99%, što znači da se gotovo sva energija uneta tokom punjenja može vratiti tokom pražnjenja, uz minimalne gubitke.

Bezbednosni Aspekti i Upravljanje Baterijama (BMS)

Bezbednost je kritičan aspekt svake tehnologije baterija, a Li-Po baterije, uprkos svojoj modernosti, imaju specifične bezbednosne rizike koji se moraju pažljivo rešavati.

Potencijalni Rizici

Iako gel-elektrolit smanjuje rizik od curenja, Li-Po baterije i dalje sadrže zapaljive komponente. Glavni bezbednosni rizici uključuju:

• Termalni proboj (Thermal Runaway): Ovo je lančana reakcija u kojoj unutrašnje temperature baterije nekontrolisano rastu, što može dovesti do ispuštanja gasa, dima, požara ili čak eksplozije. Može biti izazvan prekomernim punjenjem, unutrašnjim kratkim spojem (usled defekta ili oštećenja separatora), preteranim pražnjenjem, fizičkim oštećenjem (probijanjem, udarcem) ili izloženošću visokim spoljnim temperaturama ^[2].
• Bubrenje (Swelling/Puffing): Ovo je česta pojava kod Li-Po baterija, gde se ćelija naduva zbog generisanja gasa unutar pakovanja. Gasovi nastaju raspadom elektrolita usled prekomernog pražnjenja, prekomernog punjenja, starenja ili pregrijavanja. Bubrenje je jasan znak degradacije i potencijalnog sigurnosnog rizika, te takve baterije treba odmah isključiti iz upotrebe i odgovorno reciklirati.
• Prekomerno pražnjenje (Over-discharge): Spuštanje napona ćelije ispod 3.0V (ili čak 2.5V u ekstremnim slučajevima) može dovesti do nepovratnog oštećenja hemije baterije, posebno formiranja bakarnih šantova koji mogu uzrokovati kratke spojeve prilikom ponovnog punjenja.
• Fizičko oštećenje: Fleksibilno "pouch" pakovanje, iako omogućava prilagodljive forme, manje je robusno od metalnog kućišta. Proboji, udarci ili pritisak mogu lako dovesti do unutrašnjih kratkih spojeva i termalnog proboja.

Uloga Sistema za Upravljanje Baterijama (BMS)

Aktivna i pasivna kontrola putem sistema za upravljanje baterijama (BMS - Battery Management System) je apsolutno neophodna za bezbedan i optimalan rad Li-Po baterija, posebno u višećelijskim paketima. BMS obavlja nekoliko ključnih funkcija:

• Zaštita od prekomernog punjenja: Prekida punjenje kada napon ćelije dostigne maksimalnu granicu (npr. 4.2V).
• Zaštita od prekomernog pražnjenja: Prekida pražnjenje kada napon ćelije padne ispod minimalne granice (npr. 3.0V).
• Zaštita od prekomerne struje: Ograničava izlaznu struju kako bi sprečio pregrevanje i oštećenje ćelije.
• Kontrola temperature: Prati temperaturu baterije i aktivira zaštitne mehanizme (npr. smanjuje struju ili prekida rad) ako temperature postanu previsoke.
• Balansiranje ćelija: U višećelijskim paketima, BMS osigurava da sve ćelije imaju sličan napon, što sprečava da se pojedine ćelije prepune ili preterano isprazne, čime se produžava vek trajanja paketa.

Primene Litijum-polimer Baterija

Fleksibilnost oblika i visoka gustina energije učinili su Li-Po baterije nezamenljivim u brojnim sektorima, pogotovo tamo gde su veličina, težina i performanse kritični.

Potrošačka Elektronika

Li-Po baterije su pokretačka snaga modernih mobilnih uređaja:

• Pametni telefoni i tableti: Zahvaljujući mogućnosti prilagođavanja oblika, omogućile su ultra-tanke dizajne i maksimalno iskorišćenje unutrašnjeg prostora, doprinoseći estetici i funkcionalnosti.
• Laptopovi: Omogućile su proizvodnju tankih i laganih laptopova, povećavajući prenosivost bez kompromisa po pitanju trajanja baterije.
• Pametni satovi i nosivi uređaji: Male, prilagođene Li-Po ćelije su ključne za napajanje ovih minijaturnih, ali moćnih uređaja.

Dronovi i Radio-Kontrolisani Modeli

Ovo je sektor gde Li-Po baterije zaista blistaju zbog svoje sposobnosti da isporuče ogromne struje:

• Dronovi: Visok C-rejting Li-Po baterija omogućava moćne motore, agilno letenje i produženo vreme leta u laganim paketima.
• RC avioni, automobili i čamci: Zahtevaju trenutnu isporuku velike snage za ubrzanje i manevre, što Li-Po baterije izvanredno obavljaju.

Nosivi Uređaji i Medicinska Oprema

Miniaturizacija i prilagođeni oblici Li-Po baterija su ključni i u ovim oblastima:

• Medicinski implanti: Neki medicinski uređaji, poput pejsmejkera ili drugih implantabilnih sistema, koriste Li-Po baterije zbog njihove kompaktne veličine i stabilnosti.
• Senzori i IoT uređaji: Uređaji Internet of Things (IoT) često zahtevaju male, dugotrajne baterije koje se mogu integrisati u ograničen prostor.

Buduće Primene i Inovacije

Razvoj Li-Po tehnologije ne prestaje. Istraživanja su usmerena na:

• Potpuno čvrste polimerne elektrolite (Solid-State Batteries): Eliminacijom tečne komponente elektrolita, cilj je postići još veću bezbednost, gustinu energije i vek trajanja. Ovo predstavlja sledeću generaciju litijumskih baterija.
• Fleksibilna elektronika: Ultra-tanke i savitljive Li-Po baterije se razvijaju za primenu u savitljivim ekranima, pametnoj odeći i drugim naprednim fleksibilnim uređajima.
• Optimizacija hemije: Konstantno se traže novi katodni i anodni materijali koji će povećati gustinu energije, smanjiti troškove i produžiti vek trajanja, uz poboljšanje bezbednosti.

Prednosti i Nedostaci Li-Po Tehnologije

Iako su Li-Po baterije preoblikovale pejzaž prenosne elektronike, važno je sagledati i njihove prednosti i nedostatke u celosti.

Prednosti

• Visoka gustina energije: U poređenju sa mnogim drugim baterijskim tehnologijama, Li-Po nudi odličan odnos energije po masi i zapremini.
• Fleksibilnost oblika (Pouch Cell): Mogućnost prilagođavanja baterije gotovo bilo kom obliku, što omogućava inovativan dizajn uređaja i optimalno korišćenje prostora.
• Nizak profil i manja masa: Eliminacija metalnog kućišta rezultira tanjim i lakšim baterijama.
• Niži rizik od curenja elektrolita: Gel-polimerni elektrolit smanjuje rizik od izlivanja zapaljivog tečnog elektrolita.
• Visoke stope pražnjenja (C-rating): Sposobnost isporuke velikih struja, neophodna za aplikacije koje zahtevaju brzu i snažnu isporuku energije.

Nedostaci

• Viša cena po Wh: Proizvodnja Li-Po baterija je generalno skuplja u poređenju sa standardnim Li-ion ćelijama istog kapaciteta.
• Osetljivost na prekomerno punjenje/pražnjenje: Veoma su osetljive na nepravilno punjenje i pražnjenje, što može dovesti do trajnog oštećenja i sigurnosnih rizika. Zahtevaju precizan BMS.
• Potencijal za oticanje/širenje (Swelling): Podložne su bubrenju, posebno pri preteranom pražnjenju, starenju ili pregrevanju, što može ugroziti integritet uređaja i predstavljati bezbednosni rizik.
• Kraći životni vek ciklusa: U poređenju sa nekim varijantama Li-ion baterija (npr. LiFePO₄), Li-Po baterije često imaju nešto kraći vek trajanja u smislu broja ciklusa punjenja/pražnjenja.
• Manja robusnost na fizička oštećenja: Fleksibilno pakovanje je osetljivije na probijanje i udarce od metalnog kućišta, što može dovesti do unutrašnjih kratkih spojeva i termalnog proboja.

--- Zaključak

Litijum-polimer baterije su nesumnjivo revolucionisale industriju prenosne elektronike i autonomnih sistema, pružajući neprevaziđenu fleksibilnost dizajna i izuzetnu gustinu energije. Njihov gel-polimerni elektrolit, inkapsuliran u "pouch" ćelijama, omogućio je stvaranje tanjih, lakših i estetski privlačnijih uređaja, istovremeno nudeći visoku snagu potrebnu za zahtevne primene poput dronova i RC modela. Od pametnih telefona u našim džepovima do složenih sistema za nadzor iz vazduha, Li-Po tehnologija je omogućila nivo minijaturizacije i performansi koji bi bez nje bio teško zamisliv.

Međutim, ova napredna tehnologija dolazi sa specifičnim inženjerskim izazovima, pre svega u pogledu bezbednosti i upravljanja. Osetljivost na preterano punjenje/pražnjenje, rizik od bubrenja i potencijal za termalni proboj zahtevaju implementaciju sofisticiranih sistema za upravljanje baterijama (BMS) i pažljivo pridržavanje protokola za upotrebu i skladištenje.

Kontinuirani istraživački i razvojni napori usmereni su na daljnje poboljšanje hemije, bezbednosti i veka trajanja Li-Po baterija, kao i na prelazak ka potpuno čvrstim elektrolitima koji obećavaju još veći napredak. Kako tehnološki zahtevi rastu, litijum-polimer baterije će nastaviti da igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti energetskih rešenja, ostajući simbol inovacije u oblasti skladištenja električne energije.

--- [^1]: Akira Yoshino. "The Birth of the Lithium-Ion Battery." Angewandte Chemie International Edition, vol. 59, no. 15, 2020, pp. 5824-5832. [^2]: G. G. Li and Z. H. Li. "Thermal runaway characteristics and safety analysis of lithium-ion batteries." Journal of Power Sources, vol. 273, 2015, pp. 883-889. [^3]: J. B. Goodenough, K. S. Park. "The Li-ion rechargeable battery: A perspective." Journal of the American Chemical Society, vol. 135, no. 4, 2013, pp. 1167-1176. [^4]: Q. Cao et al. "Flexible solid polymer electrolytes for lithium-ion batteries: A review." Journal of Energy Chemistry, vol. 60, 2021, pp. 51-69.